Stranice

31. pro 2012.

2012.




Jedno je sigurno – niko ne može da kaže da je 2012. godina bila dosadna i da se nije ništa značajno dogodilo.


15. pro 2012.

... When it comes down to it ...


Klackam se u autobusu. Već je pao mrak i vozimo se slabo osvetljenim putevima, ka prestonici. Neko detence, tri sedišta ispred mene, gleda kroz prozor i svaku staricu proglašava za svoju baku i maše joj. Neki muškarac, dijagonalno od mene, meditira, slabašno izgovarajući ono čuveno ’Om’, kao da se boji da će nekoga time uznemiriti…
Umotala sam se u kožnu jaknu, da se zgrejem, okrenula se ka prozoru i pustila muziku. Džejms Blant pevao je o istim greškama koje čini ceo život, molio je za razlog a ne za izbor, jer će ponovo načiniti tu jednu, istu grešku… Noć nas je uvlačila pod svoje skute i neosvetljene puteljke, pa sam na nekoliko minuta bila osuđena na posmatranje svog odraza u autobuskom staklu, pod sablasnozelenkastim neonskim svetlom.


18. lis 2012.

Beograđani i Beograaaađani


Juče mi reče neki tip:
"Nije više na ceni da si iz Beograda, nije kul."
Pogledam ga, onako, od glave do pete, pa pitam:
"A odakle si ti?"
Spušta glavu i mrmlja:
"Iz Crne Trave."
Sve mi je jasno.


14. lis 2012.

Kako je Feliks ujedinio svet u gluposti



Neustrašivi Feliks Baumgartner
Feliksov skok sa ivice svemira
Istorijski skok Neustrašivog Feliksa
Fenomenalno i stravično - Feliks skače istorijski skok

... I svi ostali naslovi na tu temu.

Ko je Feliks?


5. lis 2012.

Da li mi možemo progutati?


Evo oktobra, pa se setih teksta o čuvenom Željku Malnaru koji sam pisala za jedan časopis. Tadašnji urednik, kako bi mi približio Malnarov lik i delo, dao mi je da pročitam tekst pod naslovom: "Ja to ne mogu progutati".



20. ruj 2012.

Ukratko o svemu


Nije me dugo bilo, znam. Neću ni pokušati da opravdam izostanak, samo ću se skupiti u uglu i preklinjati vas da mi oprostite.

Nije me dugo bilo i zato osećam da vam dugujem retrospektivu prethodnog meseca. Da vidimo šta se to zbiva oko nas...


20. kol 2012.

Alchiviadi al Nuşa na Brionima

Te davne 1864. godine kada se Alkibijad al Nuša rodio u Beogradu, u cincarskoj porodici, nije ni pretpostavio da će ga skoro 150 godina kasnije, kao poznatog pisca Branislava Nušića (promenio ime zakonski sa 18 godina) - prevoditi na ijekavicu.
Da, dobro ste čuli.

7. kol 2012.

Podizanje žabljih bataka

Davno sam se zarekla da neću prozboriti ovde na temu patriotizma, nacionalizma - kako god zvali ljubav prema zemlji u kojoj živimo i prema narodu kome pripadamo.
Moraću, međutim, da prekršim tu sebi datu reč i da protrtljam i o tome... Da vam kažem!

3. kol 2012.

Povratak sa putovanja ili kako je Srbija svet


Povratak sa odmora i - vreme da se izvrši rekapitulacija.
Ukratko, mogu da vam kažem ovo: Mi smo svet, ali toga nismo svesni. I to je ono što je veoma žalosno...

Bili smo, dakle, u voljenoj nam Bugarskoj.

27. lip 2012.

Okolna dešavanja (tekst iz 2011. godine)


Čitanje knjige o Sarajevskoj Hagadi prekidoše mi urlici sa ulice.
Prebacim se preko prozora da izvidim šta se dešava - kad ono...
Mali komšija Filip (brat-bratu neko 1997. godište) slavi rođendan. Krdo njegovih drugara i drugarica (da, krdo, stoka je to) galami ispred naše dve zgrade.
Jedan od njih pijan. Čuj pijan! MRTAV pijan. Ne može da hoda, ne može da priča, može samo da preti - nekim čudnim urlicima. 

24. lip 2012.

“Jao, kako si/ste to divno uradio/la/li!” (Mamicu ti/vam banditsku ogavnu)



Ne znam da li je to do mog okruženja ili i vi znate za tu čudesnu pojavu – dvoje koji se zasigurno ne podnose, a lickaju se, cickaju-mickaju, paze-maze i hvale međusobno.

15. lip 2012.

Bila jednom jedna zemlja...


(tekst napisan 2010. godine)
Bila jednom jedna zemlja na brdovitom Balkanu. Zemlja k’o zemlja, nije bila loša. Šta više, bila je veoma lepa. Skladna kombinacija ravnice i strmina, prelepih zelenih polja i sivih opasnih stena. Ta zemlja, Srbija, bila je isprepletana divnim rekama koje su je činile još veličanstvenijom. Praktično ništa u toj zemlji nije bilo loše. Rodno tle, pogodna klima, ma – geografski raj. Međutim, postojalo je tu nešto što nije bilo dobro (Ima nečeg trulog...) njen narod.

13. lip 2012.

Dali bih ste voleli da ste ne pismeni?


Eto mene opet...

Čuli ste da će na prijemnom ispitu za srednje škole biti tolerisani pravopisno neispravni odgovori, kao i mešanje latinice i ćirilice?
Niste čuli?! Onda ste srećni.
Ja sam čula i dobila sam nervni napad!
Znate li zašto?

10. lip 2012.

Srbiji se plače, dok su joj deca pijana


Dugo sam se premišljala da li da nastavim sa pisanjem bloga i gde da nastavim, ali ovog jutra nešto je u meni prekipelo i eto me ovde, sa vama.

Satima nismo mogli da spavamo, jer su nam pod prozorom urlali neki pijani balavci. Razbijali su flaše, takođe, ali to nije bilo toliko razarajuće po naš mentalni sklop, koliko su nas ubijale njihove pesme.

Povratak

Blog nastao 28.9.2009. godine, pod naslovom "Blogjob - Da Vam Kažem". Posle mnogobrojnih selidbi, eto nas ovde, pod novim imenom "Da vam kažem - glasno i jasno"...

Kao što znate, tekstovi govore o današnjici u Srbiji, o tome kako se odrasta pod sankcijama i inflacijom, kako se živi u ovom ovakvom svetu (ti postovi su malo nervozniji jer služe za pražnjenje negativne energije).

Pisaću nove tekstove, ali ću postavljati i neke stare, najzanimljivije, sa adekvatnom oznakom (gle' čuda) - STARO :)

Želim vam, kao i sebi, što manje nerviranja, a što više smeha!

Srećno putovanje kroz pričanje - jasno i glasno!