Stranice

27. lip 2012.

Okolna dešavanja (tekst iz 2011. godine)


Čitanje knjige o Sarajevskoj Hagadi prekidoše mi urlici sa ulice.
Prebacim se preko prozora da izvidim šta se dešava - kad ono...
Mali komšija Filip (brat-bratu neko 1997. godište) slavi rođendan. Krdo njegovih drugara i drugarica (da, krdo, stoka je to) galami ispred naše dve zgrade.
Jedan od njih pijan. Čuj pijan! MRTAV pijan. Ne može da hoda, ne može da priča, može samo da preti - nekim čudnim urlicima. 

24. lip 2012.

“Jao, kako si/ste to divno uradio/la/li!” (Mamicu ti/vam banditsku ogavnu)



Ne znam da li je to do mog okruženja ili i vi znate za tu čudesnu pojavu – dvoje koji se zasigurno ne podnose, a lickaju se, cickaju-mickaju, paze-maze i hvale međusobno.

15. lip 2012.

Bila jednom jedna zemlja...


(tekst napisan 2010. godine)
Bila jednom jedna zemlja na brdovitom Balkanu. Zemlja k’o zemlja, nije bila loša. Šta više, bila je veoma lepa. Skladna kombinacija ravnice i strmina, prelepih zelenih polja i sivih opasnih stena. Ta zemlja, Srbija, bila je isprepletana divnim rekama koje su je činile još veličanstvenijom. Praktično ništa u toj zemlji nije bilo loše. Rodno tle, pogodna klima, ma – geografski raj. Međutim, postojalo je tu nešto što nije bilo dobro (Ima nečeg trulog...) njen narod.

13. lip 2012.

Dali bih ste voleli da ste ne pismeni?


Eto mene opet...

Čuli ste da će na prijemnom ispitu za srednje škole biti tolerisani pravopisno neispravni odgovori, kao i mešanje latinice i ćirilice?
Niste čuli?! Onda ste srećni.
Ja sam čula i dobila sam nervni napad!
Znate li zašto?

10. lip 2012.

Srbiji se plače, dok su joj deca pijana


Dugo sam se premišljala da li da nastavim sa pisanjem bloga i gde da nastavim, ali ovog jutra nešto je u meni prekipelo i eto me ovde, sa vama.

Satima nismo mogli da spavamo, jer su nam pod prozorom urlali neki pijani balavci. Razbijali su flaše, takođe, ali to nije bilo toliko razarajuće po naš mentalni sklop, koliko su nas ubijale njihove pesme.

Povratak

Blog nastao 28.9.2009. godine, pod naslovom "Blogjob - Da Vam Kažem". Posle mnogobrojnih selidbi, eto nas ovde, pod novim imenom "Da vam kažem - glasno i jasno"...

Kao što znate, tekstovi govore o današnjici u Srbiji, o tome kako se odrasta pod sankcijama i inflacijom, kako se živi u ovom ovakvom svetu (ti postovi su malo nervozniji jer služe za pražnjenje negativne energije).

Pisaću nove tekstove, ali ću postavljati i neke stare, najzanimljivije, sa adekvatnom oznakom (gle' čuda) - STARO :)

Želim vam, kao i sebi, što manje nerviranja, a što više smeha!

Srećno putovanje kroz pričanje - jasno i glasno!