Stranice

13. lip 2012.

Dali bih ste voleli da ste ne pismeni?


Eto mene opet...

Čuli ste da će na prijemnom ispitu za srednje škole biti tolerisani pravopisno neispravni odgovori, kao i mešanje latinice i ćirilice?
Niste čuli?! Onda ste srećni.
Ja sam čula i dobila sam nervni napad!
Znate li zašto?


Zato što sam ja u petom razredu osnovne škole dobila dvojku na pismenom jer nisam napisala ormaR, nego ormaN (iako je posredi dublet, nastavnica je bila uporna).
Zato što poznajem studente Filološkog fakultete koji su katastrofalno nepismeni.
Zato što znam kako izgledaju nelektorisani tekstovi naših novinara.
Zato što znam koliko su nam nepismena deca...

Zašto su nepismeni klinci?

Odgovor i nije tako jednostavan.
  •          Nepismeni su jer im se mnogo toga toleriše po tim osnovnim školama (nastavnici ne rade posao valjano jer nisu dobro plaćeni niti motivisani na neki drugi način).
  •          Nepismeni su, zato što ne čitaju. Ne čitaju jer nisu stekli naviku i nemaju potrebu da gutaju knjige. Tako je to kad je program za lektiru takav kakav je i kad profesori savetuju klincima koje delove knjiga da preskaču. Čitalačko iskustvo veoma pomaže u upoznavanju gramatike i pravopisa našeg jezika. Pod uslovom, naravno, da se čitaju valjane knjige i dobri prevodi. Mnogo je rđavih prevodilaca, al’ o tome ćemo neki drugi put.
  •          Nisu nepismeni zbog interneta. To odmah da se razjasni. Jeste, odomaćilo se među klincima na internetu to korišćenje nule, engleskog duplog W i Aurora kod (Š = Sx) – primer: „Widi, macxkitze, tigritze, kak0 sm0 lepe, mwah“. Ali, ne, nije sam internet za to kriv. Neko je to pokrenuo i to se raširilo. Ako se potrudite malo i pogledate ozbiljne članke po internetu i ako pratite rad nekih ozbiljnih ljudi online – videćete da su veoma pismeni.

No, dobro, ako vam kažem da mnogi univerzitetski profesori nemaju pojma o pismenosti – onda je nekako očekivano da nam i deca budu nepismena, zar ne?!

Kako to lečiti? Kako da sačuvate svoju decu od uticaja nepismenog mnoštva?
Tako što ćete ih učlaniti u najbližu biblioteku i pronaći im knjige koje su na vas ostavile najbolji utisak. Morate, naravno, da budete primer detetu – ono mora da vas viđa sa knjigom u rukama, a ne kako gledate Grand Paradu na TV-u. Kupujte klincima knjige umesto računarskih igrica.
Ispravite dete kad čujete da se pogrešno izražava – ne tolerišite greške izgovaranjem onog čuvenog:
„Pa, pusti, šta zna dete?!“

Objasnite im da je pismenost odlika najboljih. Očigledno i najređih.


Za početak, da naučimo:
  •         Bitno - Ja bih / Ti bi / On bi / Mi bismo / Vi biste / Oni bi
  •           „Ja bih da ti se izvinem“ = „Ja bih da ti se izvrnem.“ Pravilno je izvinim.
  •           Jer je veznik, je l’ je upitna rečca (uvek odvojeno i sa apostrofom). Dakle, to smo uradili, jer nam je tako rečeno. Je l’ tako? :)
  •           Da li su ti dali čokoladu? – najbolji primer za učenje
  •           „Stefan voli njegovu devojku.“ – Čiju devojku voli? Ako voli svoju devojku (a ne tuđu), onda to tako treba i reći – Stefan voli svoju devojku.
  •           „Sačekaj par minuta“ – Čekaću vas dva minuta, ukoliko ne kažete „nekoliko“!
  •           Neko može da vas hvali, nešto može da vam fali!
  •           Treba da idem u šetnju! Trebaju mi pare! – Glagol trebati je bezličan u spoju sa drugim glagolom; za sva lica upotrebljava se treće lice jednine (treba da / trebalo je da / trebaće da / trebalo bi da).

To je početak! Učite i sami – čuvajte jezik i čuvajte sebe! Ne utapajte se u moru nepismenosti!

3 komentara:

  1. Дајем часови из право писа ђаци и студенти путем коренсподенцију.

    OdgovoriIzbriši
  2. Ja nisam bio medju srecnicima koji nisu culi ovu vest.
    U prosloj epohi se pojavila izjava "ko poslednji izadje neka ugasi svetlo"... Imam utisak da je neko pritisnuo prekidac ranije. Ovo je strasno. Pa zar nije dovoljno sto smo na n-tom mestu u korisnosti znanja koje se stekne u skoli. Sad vise nije bitno ni da li je gramaticki ispravno, ni da li je pisano jednim pismom ili - kombinovano. Sledeci stadijum je da skola postane - dobrovoljna zanimacija sa neobaveznim sadrzajem.

    Potpuno se slazem sa konstatacijom vezanom za neke primerke filologa & novinara. Zato dobijam ospice kad gledam filmove pa primetim da "prevodioci" ne samo da ne znaju engleski, nego ne znaju ni srpski.

    Ko prezivi - pricace!

    OdgovoriIzbriši