Stranice

20. kol 2012.

Alchiviadi al Nuşa na Brionima

Te davne 1864. godine kada se Alkibijad al Nuša rodio u Beogradu, u cincarskoj porodici, nije ni pretpostavio da će ga skoro 150 godina kasnije, kao poznatog pisca Branislava Nušića (promenio ime zakonski sa 18 godina) - prevoditi na ijekavicu.
Da, dobro ste čuli.
"Pokojnik" Branislava Nušića izvodi se na Brionima, u teatru "Ulisis", čiji je jedan od vlasnika Rade Šerbedžija. Nije to ništa strašno, razume se, služi nam na čast da se dela naših pisaca izvode po celom svetu, a kamoli u bratskim zemljama bivše SFRJ. Ono što je strašno i što je, meni, neshvatljivo jeste ideja Miljenka Jergovića da "Pokojnika" adaptira, te se Nušić izveo na ijakevici, uz izbacivanje arhaičnih srpskih izraza.
Stotinu dve godine mlađi Nušićev kolega Miljenko Jergović smatra da je adaptacija (to, dakle, nije prevod) bila neophodna kako bi dočarala univerzalnost Nušićevih dela. Ne radi se, ponoviću, o prevodu - jer Miljenko (Milenko, ako se bavimo izmenama ijekavice i ekavice) smatra da su hrvatski i 'srbijanski', zapravo, isti jezik. Samim tim, nije mi jasno čemu nakaradno univerzalizovanje Nušićevog "Pokojnika". Ukoliko je braći Hrvatima teško da razumeju Alkibijadove reči - nek' im Šerbedžija postavi titl nad scenom. Evo, nek' svrati do Narodnog pozorišta u Beogradu, da vidi kako to funkcioniše.

Šta je sledeće?

Moramo li prevoditi "Romea i Juliju" na novobeogradski i zemunski sleng, kako bi mladi shvatili da je priča o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih - univerzalna? "Ruža bi mirisala ma kako se zvala" - možda se time MiLenko vodio univerzalizujući Nušića? Šta god izgovarali glumci, nevažno je, bitno je da ima Nušićev šmek. Nije li to onda, zapravo, potpuno novo i drugačije delo?
Da li se i knjige na srpskom jeziku tamo, preko granice, prevode i univerzalizuju, kako bi bile bolje shvaćene?

Da li ćemo i mi ovde morati da prevodimo jednu Vedranu Rudan, čiji je hrvatski jezik, možda, nekome nerazumljiv?
Da li će knjiga "Дабогда те мајка родила" počinjati na ćirilici i to ovako:
"Муж је облизивао шкампе, из високе, уске чаше у уста је сипао бело вино, бели лук у ваздуху, седела сам на каучу, осећала желудац у грлу и гледала у телефон."
Priznajte, gubi draž! Ne možete zamisliti Vedranu ni kako piše na ćirilici ni kako izgovara 'beli luk' umesto 'češnjaka'.
Kome smeta taj češnjak i kome smetaju ekavica i srpski arhaizmi - ne mora čitati Vedranu ili Nušića.
Ko ne razume neke reči iz Nušićevih dela ili, pak, ne shvata sve hrvatske reči u Vedraninim knjigama - znak je, braćo moja, da malo čita. Čitalačkim iskustvom dopiremo do bezbroj izraza, što arhaičnih, što modernih, kako srpskih, tako hrvatskih.

Možda nekome smeta i to što Jesenjinovo "моя старушка" prevodimo kao "staričice moja"? Da izmenimo to, da kažemo "matora"?
"Još si živa, matora?" - deluje li vam to kao nešto što bi napisao divni Sergej Jesenjin?

Da li je potrebno skrnaviti delo, da bi ga neka grupacija bolje razumela?
Da li, zaista, Hrvati ne razumeju Nušića na ekavici?
Da li ste svesni koliko malo Srba razume Steriju ili Nušića u potpunosti? Zašto ih onda i ovde ne adaptiramo, kad su već došle mlade generacije koje ne razumeju arhaizme? Te predivne arhaizme koji su toliko dugo krasili naš jezik?

Ne mogu više da se nerviram.
Mogu da vam kažem samo:

"Poljubite me odostrag, klipanderi!"

(A ko ni to ne razume, nek' potraži Vinaverov prevod Hašekovog "Dobrog vojnika Švejka".)

2 komentara:

  1. Bravo!! Original je uvek original!
    Nije stvar u tome da sve sazvacemo (i prilagodimo) da bi mediokr(eten)iteti mogli da shvate, nego da naucimo ljude necemu. Ako je potrebno pisati pola strane fusnota ili napraviti afisu u kojoj ce se objasniti "nepoznate reci i izrazi" - so be it.

    Lepo je Vuk Karadzic zapisao "Blago onom ko zna da ne zna, a hoce da zna"

    OdgovoriIzbriši
  2. Meni su obe mogućnosti - original i adaptacija/prevod - potpuno prihvatljive. Ne vidim problem ni u jednom od tih slučajeva. Lepo je ostaviti original onima koji ga razumeju; lepo je približiti neko delo i onima kojima je original nejasan.

    Nedavno sam gledao Zonu Zamfirovu sa hrvatskim titlom. Iako mi je majka poreklom sa juga Srbije, moram da priznam da su mi HR titlovi bili korisni povremeno.

    OdgovoriIzbriši