Stranice

5. lis 2012.

Da li mi možemo progutati?


Evo oktobra, pa se setih teksta o čuvenom Željku Malnaru koji sam pisala za jedan časopis. Tadašnji urednik, kako bi mi približio Malnarov lik i delo, dao mi je da pročitam tekst pod naslovom: "Ja to ne mogu progutati".






Evo, dakle, oktobra... Danima se priča o tome da li će se paradirati, da li će se paradirati po gradu ili u četiri zida, da li to vređa ove ili one, da li su bolesni ovi ili oni...


A ja se setim Malnara, pa se pitam - Da li mi to možemo progutati?


Mene, lično, ne zanima da li neko voli bate ili seke, dokle god za tog nekog nisam zainteresovana emotivno. Ako si dobar čovek, ako si mi prijatelj, ako možemo da pričamo o klopi i filmovima i putovanjima, ne interesuje me šta radiš u spavaćoj sobi.

Što se mene tiče, mogu da šetaju kuda god hoće i koliko god hoće. Smeta mi samo to što tim šetanjem izazivaju horde kojekojih da uništavaju moj grad ("Moj si Beograd došao da..."). Neka šetaju, to je zdravo. Lepo je šetati. Ne vidim, samo, šta će tom šetnjom dobiti? Da li će se sutra-prekosutra neko od njih zaposliti jer se šetao, da li će nekoga od njih manje maltretirati zato što je izašao na ulicu noseći šarenu zastavu? Ne verujem... Dakle, šetnjom se dobija isključivo haos.

Smeta mi, još više od toga, haos koji su izazvali ovom izložbom. Ja, eto, nisam protiv te njihove šetnje, ali izložba "Ecce Homo" dokazuje da LGBT populacija u Srbiji, naprosto, priziva pažnju na pogrešan način. Gej je okej, ali da li je okej da se za svoja prava boriš tako što ćeš vređati većinsku populaciju? Koliko ja znam, ma koliko to nekima smetalo, pravoslavci su većina u Srbiji.
Da li ovim postupkom LGBT populacija samu sebe poredi sa Pontijem Pilatom, koji je za jevreje tada bio predstavnik omražene rimske okupacije?
Da li će i LGBT populacija oprati ruke, kao što je to Pilat učinio ("A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti." - Sveto Jevanđelje po Mateju, 27:24)?
Šta se dobija izložbom "Ecce homo"? Osim krivične prijave koju su podnele Dveri? Osim osude koju je izrekao premijer Dačić? Osim toga što se vređa većina i što time odbijaju od sebe i vernike koji zaista nisu imali ništa protiv parade?

Imam homoseksualne prijatelje, nemam problem da ih zagrlim, da pričam sa njima, ne mislim da će me ti zagrljaji i prijateljski poljupci zaraziti tako da ću sutradan nabaciti roze ešarpu i šarenu zastavu. Jeste, ne vidim šta je u istom polu toliko simpatično - uvek će mi više prijati muški od ženskih zagrljaja, ali - ne mislim da ih treba tući i maltretirati zato što vole svoj pol.

Peti je oktobar danas. Na današnji dan, pre 12 godina, nagutala sam se suzavca dovoljno za ceo život.
U ovom nedugom životu previše sam se puta prošetala razrušenim gradom.
Dosta je.

Mogu progutati to što tip voli svog dečka ili cura svoju devojku i nikako se neću pomiriti sa činjenicom da su zbog toga ugnjetavani.
Ne mogu progutati da me neko vređa, ni krivu ni dužnu, zato što su njegova prava kršena.
Ne mogu progutati da moj grad strada zbog njihove šetnje.

Nađite drugi način da naterate ljude da progutaju, bez uvreda i haosa, možda lakne i vama i nama.

Zašto mislite da je vama najteže? Niste jedini diskriminisani, znate. To što je neko homoseksualac danas je daleko manji problem od toga da neko nema neki ud ili da ne može da se kreće.
Često sam svedok diskriminacije i otvorenog gađenja koje ljudi šire prema osobama sa hendikepom i to me boli kao da sam ja na njihovom mestu. Zagledam gde sve nisu napravljeni prilazi za invalidska kolica, brojim koliko se majmuna parkira na parking mestima za osobe sa hendikepom i, verujte mi, ponekad mi dođe da šamaram ljude kad vidim kako GLEDAJU one koji su različiti (a kamoli da nešto progovore/prošapuću).
Diskriminišu se osobe sa viškom kilograma, sa manjkom kilograma, sa plavom kosom, sa riđom kosom, osobe sa naočarima, osobe sa ovim i onim i bez ovoga i onoga...
Zašto se svi diskriminisani ne okupe i nateraju jednu druge da shvate da smo svi isti?

Imala sam svega 11-12 godina kada nas je nastavnica biologije naučila da su i osobe zaražene HIV virusom - ljudi, kao i mi. Dovela je jednog preslatkog momka koji je sa nama pričao o zaštiti i HIV virusu. Svima nam se dopao, oduševila nas je njegova vedrina. Zagrlio je svakog od nas, a onda je rekao da je HIV pozitivan. Priznajem, štrecnuli smo se. A onda smo se setili da smo sa njim upravo proveli kvalitetno vreme i da smo lepo razgovarali. Nije nas bilo briga za dijagnozu, jer smo pričali sa strava tipom.
Da, zvuči glupo, ali krenite redom i grlite ljude koje srećete, pričajte na razne teme, a ne o svojim različitostima i obe će strane shvatiti da smo isti.

Svi imamo iste muke i iste probleme.

A dok se svi borimo za prava jednih i/ili drugih, za veru ili izložbu, za šarenu zastavu ili trobojku, jedno je fakat - ulja nema. Pa vi vidite.

2 komentara:

  1. Sjajna prica, kraj upecatljiv! :D

    OdgovoriIzbriši
  2. Ovo je lepsa forma onog sto ja odavno govorim. Sve je to lepo ali je nacin POGRESAN.

    Zar nikome nije palo na pamet na pamet da bi mozda bilo mnogo korisnije da umesto jednoga dana, organizuju 100 dana godisnje neka desavanja gde bi se pripadnici svih seksualnih opredeljenja druzili, pricali...
    Poznato je da se ljudi uvek protive stvarima koje ne poznaju. Siguran sam da bi par godina kasnije svi prizeljkivali tu "paradu" koja onda i ne bi bila parada - nego ZURKA!

    Ovako to vise podseca na demonstracije

    OdgovoriIzbriši