Stranice

31. pro 2012.

2012.




Jedno je sigurno – niko ne može da kaže da je 2012. godina bila dosadna i da se nije ništa značajno dogodilo.


15. pro 2012.

... When it comes down to it ...


Klackam se u autobusu. Već je pao mrak i vozimo se slabo osvetljenim putevima, ka prestonici. Neko detence, tri sedišta ispred mene, gleda kroz prozor i svaku staricu proglašava za svoju baku i maše joj. Neki muškarac, dijagonalno od mene, meditira, slabašno izgovarajući ono čuveno ’Om’, kao da se boji da će nekoga time uznemiriti…
Umotala sam se u kožnu jaknu, da se zgrejem, okrenula se ka prozoru i pustila muziku. Džejms Blant pevao je o istim greškama koje čini ceo život, molio je za razlog a ne za izbor, jer će ponovo načiniti tu jednu, istu grešku… Noć nas je uvlačila pod svoje skute i neosvetljene puteljke, pa sam na nekoliko minuta bila osuđena na posmatranje svog odraza u autobuskom staklu, pod sablasnozelenkastim neonskim svetlom.


11. pro 2012.

Beograd prodao karirani stolnjak za tri lignje u velikom tanjiru


Sećam se onog divnog mirisa Beograda, kad sam bila mala. Iako su to bile one nesrećne devedesete, iako su na rafovima Beograđanke stajale samo kristalne pepeljare i svećnjaci, kafane su mirisale.