Stranice

1. ožu 2013.

KuRtuLna zemlja

Najpre, kako je to moderno reći - disklejmer iliti письменный отказ от ответственности:

Nisam član niti simpatizer nijedne političke opcije u Srbije jer, ma ko da je na vlasti, živim svoj mali život i isto mi je, kako god da okrenete. Ove reči pišem isključivo kao neko ko je prilično vremena "utrošio" posvećujući se učenju o bibliotekama i bibliotekarstvu i izučavajući značaj kulturne institucije kakva jeste Narodna biblioteka.
Što bi se dalje reklo - izlažem ovde svoj lični stav koji vam se može dopasti ili ne, ali nemojte pokušavati da komentarišete tekst tako što ćete slati političke pljuvačine.
Nit' ste zanimljivi, nit' će to biti objavljeno.
Hvala na pažnji.




Čitam kako se zgražavate time što se Tomislav Nikolić pojavio u Narodnoj biblioteci Srbije, na obeležavanju Dana biblioteke i nacionalnog Dana knjige. Ne vidim u čemu je problem.
Smeta li vam to što je prvi "vladar" Srbije koji je ušao u Narodnu biblioteku, od davne 1832. godine?
Ili vam smeta to što ne shvatate šta će on u biblioteci? A, da, to je, verovatno, zbog one teorije da je kupio diplomu.
Zanimljivo.
Da li, zapravo, smatrate da predsednik Srbije ne treba da ulazi u kulturne ustanove nacionalnog značaja? Da ne treba da se zalaže za napredak Narodne biblioteke i za njen konačni preporod?
Zašto?
Zato što je to Toma Nikolić ili zato što ima diskutabilnu diplomu?
Znate li da je Nikolić prvi srpski političar (i "vladar", kako to kažu mediji") koji je došao u Narodno pozorište van kampanje? Bez medija koji će ga uslikati kako polusneno jedva čeka da se završi koncert. Znate li da je ustao i aplaudirao umetnicima Narodnog pozorišta?
Da li vam i to smeta?
To što je njegova diploma pod znakom pitanja znači da ne sme da podrži operske ansamble, možda?
To što je naprednjak ili što peče rakiju znači da, automatski, ne ume da raspozna da li je nešto lepo, kvalitetno i važno?


Dobro...

Idemo polako.


Kako smo lepo naučili:

- Nacionalna biblioteka prikuplja, obrađuje, čuva i daje na korišćenje bibliotečki materijal koji je stvorio jedan narod kao i bibliotečki materijal koji se odnosi na taj narod bez obzira na mesto njegovog nastanka.

- Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine i to je čini najstarijom ustanovom kulture u Srbiji.

- Bibliotekarsko društvo Srbije 1998. godine formulisalo je profesionalni kodeks koji kaže da: bibliotekari služe znanju i univerzalnom ljudskom pravu na obrazovanje, nauku i kulturu; bibliotekari poštuju svoje korisnike bez obzira na političku, versku, nacionalnu, rasnu i kulturnu pripadnost; obezbeđuju najviši nivo usluga, zalažu se za slobodan protok informacija, popunjavaju, obrađuju i čuvaju zbirke, pružaju ih korisniku na korišćenje, neprestano se stručno usavršavaju, poštuju kolege i pružaju im pomoć i podršku, zalažu se za bolji status ustanove.

Ako ne shvatate najbolje ove reči moguće je da, ne znam, eto, možda, niste kročili ni u jednu biblioteku, ikada.

Dakle, da prevedem, korisnik biblioteke jednako je važan bio on naprednjak ili demokrata ili sam đavo, ako tako hoćete.
Korisnik biblioteke jednako je važan imao on diplomu (kakvu god) ili ne.

Da li zaista želite da kažete da ljudima koji nemaju diplomu ili imaju diskutabilno visoko obrazovanje ne treba dozvoliti ulazak u biblioteku?
Ako je tako - onda da odredimo da niko sa privatnih fakulteta ne sme da ulazi u biblioteke, jer većina sumnja u njihovo obrazovanje.
Ako je tako - onda da se kaže da niko bez visokog obrazovanje ne sme da ulazi u biblioteke. Zašto bi neko sa završenom srednjom školom (ili, ne daj Bože, osnovnom) imao poriv da čita, da uči, da se obrazuje?



Razumem ja da se vama ne dopada predsednik.
To je sasvim legalno i nije za osudu, to je vaše pravo.
Ali, kakav je da je, on je predsednik Srbije zemlje u kojoj, kakva je da je, živimo.
Ne morate ga voleti, ne morate mu klicati vesele pesmice, ali ne morate, takođe, koristiti svaki mogući trenutak da se opljunute po čoveku koji radi nešto što niko do sada nije.



Kamo lepe sreće da je svaki vladar i/ili predsednik Srbije ušao u Narodnu biblioteku i u Narodno pozorište.

[Na ovu priču kači se Goran Marković, reditelj, koji daje sebi za pravo da izjavi da je, v.d. upravnika Narodne biblioteke, Dejan Ristić - rigidan čovek.]

Kamo lepe sreće da je neko, pa i Goran Marković, ušao u Narodnu biblioteku za vreme Ugričića, da vidi kako je Sv. Sava okačen između dva toaleta jer se tako svidelo gospodinu Ugričiću. To bi se, doduše, mnogima verovatno svidelo, jer je u modi blatiti pravoslavno istorijsko nasleđe i slavne pretke.
Kamo lepe sreće da je neko ušao u Narodnu biblioteku, da vidi kako se bacaju duplikati starih i vrednih knjiga, jer je tako dunulo Ugričiću.


Kamo lepe sreće da što ćešće svi ulazite u Narodnu biblioteku i Narodno pozorište.

Pokušajte, nije teško, ne boli, može da bude lepo i korisno.
U svakom slučaju - manje ćete vremena provesti trujući mozak beskorisnim pljuvanjima.


Nema komentara:

Objavi komentar