Zabranjeno pijačarenje bez naoružanja

Zabranjeno pijačarenje bez naoružanja

Takve bih ja table zakucavala na ulazima beogradskih pijaca. Ukoliko vam je život mio, ponesite pištolj, pušku, palicu neku ili makar metlu.

Usput, na pijace ne idite u papučama niti u tankoj obući. Najbolji izbor su martinke i slične ojačane čizmetine, kako vam „gospođe“ – iliti, babe-kofernjače, ne bi uništile stopala pijačnim kuferima. Naime, pojavila se vrsta babaca (i po koji deda) koje vuku pijačne torbe (kufere) veoma mahnito, valjda da se podsete detinjstva – kako je to bilo kad su one vodile krave na ispašu i slično.

Današnja situacija:

Nekih tridesetak bakuta pokušalo je da me pregazi nindža, pardon, pijačnim kuferima. Otprilike jednak broj njih pokušao je da mi odvali bubreg torbetinama (sumnjam da rade za šiptarsku žutu kuću). Pojavila se, takođe, fina gospođa (doduše, mlađa, nije bakuta) koja mi se najglasnije moguće izdrala u uvo tražeći nešto u nekim colovima, pitaj Boga šta.

No, najinteresantnije trenutke proveli smo u samoposluzi na pijaci.

Kupismo jogurt, te stadoh u red ispred kase, iza mene stadoše još dve žene (mlada žena i fina bakica), a majka se seti da smo zaboravile vino, pa ode po isto. Tada se pojavi oblik života poznat pod nazivom ’nacifrana-baba’ (ofarbana, na štiklicama, može volu rep da iščupa, a pravi se nejaka; u daljem tekstu NB) i uglavi se iza mene, to jest – ispred one dve žene. Sledi rasprava:

Mlada žena: Gospođo, red je ovde.

NB: Gde?

Mlada žena (pokazuje ka finoj bakici): Ovde iza, iza ove gospođe.

NB: Jel? Baš lepo... (i mrtva-hladna nastavlja da blene ispred)

Muž mlade žene (pojavljuje se odnekud): Gospođo, red je iza. Ne možete tek tako da stanete.

NB: Ma nemoj? Ko si ti da mi kažeš gde ću da stanem! Da vam vidim ja svima lične karte, odakle ste došli u Beeeeeograd, da nas učite... (blablablablabla, ne zaklapa žena nikako)

Ja (obraćam se NB): Gospođo, možete li prestati da me ubadate tom korpom u nogu?

NB (pogleda me drsko i nastavi da bobonja): Ja bih vama lične karte svima pregledala da vidim ja... (i tako dalje)

Muž mlade žene: Gospođo, svesni ste da nećete proći pre nas?

NB (sad već mrmlja): lične karte... Beeeeograd... njnjnj...

Mama: Aman, ženo, hoćeš li ućutati više? Odakle si pa ti došla pa da pljuješ po deci?

NB: Ti, ćuti! Koliko je vas na jednu korpu, a? Vas dve? Kakav je to rezoooon? (ovde primetiti „pravi“ beogradski akcenat)

Mama: Pa da nećete da se razdvojimo?

NB: Tako treba, ko kupuje uđe unutra, a ko ne kupuje, čeka ispred.

Ja (prekipelo mi): Alo, ti, odakle god da si došla - aman, bre, tišina više!

NB: To kaži tvojoj drugarici!

Ja: Gospođo, to mi nije drugarica, nego majka.

NB: Da ti nije baba, možda?

Ja i mama zajedno, isprepletano: Ne, gospođo. Obe moje bake su preminule. Za razliku od vas. Eto, dobri ljudi umiru a vi živite.

U suštini, ne bi mene toliko sludela NB, da nisam skapirala da ispred nas u redu stoji gospodin za koga znam da je odavno flipnuo (životna priča – film bi se mogao snimiti, ali ne bih sad da iznosim to). On se okrene, pa me pogleda, pa tiho kaže:

„Izvinite, možete li da mi sačuvate korpu, da odem po još nešto?“

Fino i vaspitano. Mirno i normalno. Dok NB bobonja... E, pa, bravo, baba! I lud čovek je normalniji od tebe. Što ono reče neko – ako sam lud nisam glup i bezobrazan.

I tako, vozim se ka kući (tramvaj „nežno“ kaska po šinama) i razmišljam o prijateljima koji nisu rođeni u Beogradu i o starim Beograđanima koji nikada sebi ne bi dozvolili takve scene. Šta je to u čoveku što ga tera da bude tako bolesno bezobrazan i drzak? Nemojte mi samo reći da je to, eto, posledica starosti. Imam tu sreću i čast da se družim sa brojnom starijom gospodom i gospođama pa nikada od njih nisam doživela takav bezobrazluk. Čovek se. Naprosto. rodi takav. Kao u onoj reklami – Ili jesi ili nisi.

Pitanje je samo kako se protiv toga boriti – da li je rešenje izbegavati konflikte ili mirno i hladnokrvno nekome reći da je bezobrazan (ja, doduše, nisam uspela da ’iskuliram’)? Ili je, možda, rešenje zveknuti NB u glavu, iako je starija od Biblije – po principu, ako te nisu tukli na vreme, sad ću ja... Treba dobrano razmišljati o tome.

Do tada, predlažem da se osnuje nekoliko asocijacija:

„Udruženje mladih protiv bezobrazluka starih“

„Udruženje boraca za otvorene prozore u vozilima GSP-a“

„Udruženje lovaca na pijačne kufere“

Predložite nešto i vi!