Stranice

2. srp 2013.

Hleba i igara

Nije me bilo neko vreme, pa da vidimo šta se dešavalo. Krenuću od skorijih zbivanja.

Manekenka je nestala i silovana je i pretučena je i nije nestala nego je spavala kod nekog taksiste i zamolila ga da je ošamari, a on nije hteo. Sve to izvela je da bi nekako vratila bivšeg dečka, inače vlasnika nekog splava gde se napila veče pre nestanka. Cela Srbija internetska delila je njenu sliku kojekuda, dobronamerno, misleći da se ko-zna-šta desilo lepotici iz spota nekog pevača... A ona je strusila flajku votke i tumarala drumovima Resnika. Osula se paljba na one koji su tu predstavu mlade devojke komentarisali veoma negativno, jer, zaboga, htela je da vrati dečka, nije to ona zlonamerno... i tako...





Kad smo kod nestanaka, u petak je nestao četrnaestogodišnji dečak Andor Horvat iz Bačkog Petrovog Sela, dok se vraćao iz škole... Nosio je kiflu, flašu vode i školsko svedočanstvo u kome je bila ubeležena jedinica iz matematike, za koju je bio ubeđen da je uspeo da popravi...

Za to vreme, školstvo u Srbiji nanovo briljira veličanstvenim predstavama oko testova za maturske ispite. Isti su procureli iz brusa neke gospođe zaposlene u Službenom glasniku. Deca se u srednje škole upisuju na osnovu uspeha i poena sa takmičenja. Imbecilna odluka dalje glasi da klinci koji nisu u junu polagali testove zbog eventualne bolesti - moraju iste da polažu u sledećem terminu iako su ovi poništeni...
Potpisuju se peticije za ostavku ministra prosvete, gospodina Obradovića, koji je ujedno i jedan od profesora na Univerzitetu Megatrend čiji je rektor, Mića Jovanović, mentor predsedniku skupštine ove državice, Nebojši Stefanoviću, koji je doktorirao na tom privatnom univerzitetu pre neki dan. Toj veličanstvenoj tituli mnogi su se gorko nasmejali jer se po ko zna koji put ispostavlja da će Megatrend uskoro biti glavna stanica u Srbiji, zemlji iz koje se pali nakon što se isti fakultet završi (sudeći po njihovoj reklami).
Možda zaista i treba gosn-Mićin univerzitet da nas sve pokori, razmišljam sad nakon što sam proglašena za plagijatora od strane profesora na državnom fakultetu, na master studijama. Fenomenalni program koji ne čita fusnote i spisak literature, a i sam po sebi malo ne radi, zaključio je da je seminarski rad kopi-pejstovan, pa je drčni profesor odlučio da mi zabrani polaganje do septembra, te je trebalo da budem zahvalna što nije napisao prijavu. Situacija je jezivo komična jer smo mi "plagijatori" uspeli da objasnimo profesoru zašto mu program ne valja i zašto treba da čita i print verziju radova dok ih ocenjuje, pa je odustao od zabrane polaganja i odmah, tu, na licu mesta, dao nam je ocene, bez da smo radove branili, kao naše kolege čiji radovi nisu bili plagijat.
Danas naučni radnici protestuju ispred ministarstva prosvete, tražeći ostavku Obradović-gospodina, a među njima je i osoba koja je napala bivšeg PR-a Univerziteta. Eto, takvi se bore za nauku i pravdu.

U petak je neki opštenarodni revolt-bunt-protest za koji se baš i ne zna ko ga organizuje. Kako Fejsbuk kaže - 6295 ljudi najavilo je svoj dolazak, 2340 nije sigurno da li će doći, a 101000 smatra da je besmisleno i odgovoriti na takav poziv. Dverjani se oglašavaju pričom da to strani plaćenici organizuju, ovi brane protest govoreći da dverjani protestuju za Kosovo samo sa dvolitarkama piva... i tako... vreme prolazi...

Što se protesta tiče, na ulicu (na Trg, tačnije) izašli su i zaposleni u kulturnim institucijama, kako bi pokušali da pribave još neki dinar iz budžeta iz kog je za njih odvojeno čudesnih 0.62%. Nikoga ne interesuje da malo pročačka, na primer, organizovanje proslave godišnjice Milanskog edikta i neobične honorare i suludu neorganizovanost istog... Ko zna, možda bi se više para našlo u džepovima organizatora nego u budžetu ministarstva... Možda neko treba da se zamisli nad činjenicom da je kao GRANDIOZNI muzički spektakl, Sanja Ilić predstavio delo skrpljeno od nekoliko pozajmljenih melodija, uključujući i muziku Arsena Dedića iz jedne prastare serije? Možda neko treba da se zapita da li je Sanja Ilić zaista naš najbolji kompozitor?
A možda neko može i da nam objasni zašto baš Srbija obeležava godišnjicu edikta? Jeste, Konstantin se rodio u Nišu, jednom davno, pre nego što je iko ikada pomenuo postojanje nekih tamo Srba. Jeste, taj Niš je na teritoriji današnje Srbije. I? Pa, bio je Rimski car, ako se ja dobro sećam. Što Italija ne organizuje to? Ili sam Vatikan, na primer? Imaju oni novaca, ne bojim se ja za njih...
Nešto je tu meni trulo, u toj državi našoj koja nije Danska.

No, dok se slavi edikt i dok se zaposleni u Beogradskoj Operi maltretiraju po Viminacijumu, gledajući kako predsednik tamani roštilj dok oni umiru pod reflektorima, bubama i prašinom, narod gleda najnoviji TV kanal sa kog se 24/7 prate dešavanja na "najpoznatijem seoskom domaćinstvu u Srbiji". Kako ne bismo razmišljali o besmislenosti prosvete, kulture, pa i same države, zanimaćemo se Stanijinom guzom (silikon li je ili ne?), Filipovom kućom od 450 kvadrata ili ćemo se blesavo smejuljiti slušajući kako Ekrem Jevrić pozdravlja republiku Kosovo i predsednika Tačija.
Naravno, da se ne bi sve završilo na Farmi i u svinjcu, tu je B92, koji će nas urbanizovati tako što će uskoro početi da emituje rijaliti o porodici Kardašijan.


Dok je hleba, biće i igara, kaže narod.
A ja vas pitam - da li znate koliko ljudi u vašoj okolini može sebi da priušti hleb?







1 komentar:

  1. Draga, ja sam od tebe ocekivala malo vise kriticnosti, malo ostriji jezik...Lep i dobar tekst, ali imam utisak da ga pise jedna umorna, jako umorna osoba...Da li sam u pravu?

    OdgovoriIzbriši