Stranice

9. velj 2014.

Grad

Nedelja veče, ništa preterano posebno, sport na TV-u, učenje pauzirano, motam pitu i slušam muziku.
Plejer je sam odabrao da mi pušta, na repeat, pesmu "Grad" grupe Tap 011.






"I tako, kada na sve ovo pomislim..."

Ponovo nas čekaju izbori. Jeste, pred nama su svaki dan neki izbori. Izaberemo Kravicu umesto Dukat jogurta ili uzmemo polubeli umesto belog hleba, ali... Ovo su ONI izbori, oni sa kojima nas političari gnjave svako malo. Obećavaju nam da će baš sve biti bolje kad oni počnu da nas kradu, da će sve biti savršeno, samo da oni uđu u skuplja odela i brže automobile. A mi i dalje biramo samo između skupljeg i jeftinijeg hleba.


A pesma kaže - "Lep dan danas bio je u Beogradu"!

I jeste. Taj 2014. deveti februar u ovoj eri bio je baš lep dan. Malo je padala kiša, ali je bilo i sunčanih momenata, pa je ovako izgledala neka improvizovana panorama na Avali:

Avala, 9.2.2014.


"Naš grad je umoran, a malo nam treba nam da najzad se izvučemo..."


Jeste, Beograd je umoran. Iz svake napukline na asfaltu kulja umor ovog grada, lepi se za nas i vuče nas - ni u šta. U rupu. Grad je umoran jer ga mi činimo takvim. Političari, da, ali i mi - mi smo im saučesnici, hteli to ili ne. Biramo između svih njih nekog koji će da donese boljitak gradu, a nesvesno biramo samo još nekoga ko će nam gurnuti ruku u džep i reći nam da to tako mora, da je to za dobro Beograda.

Ali, DOSTA MRAČENJA!

Beograd je umoran i mi smo umorni ali, opet, kad grane sunca iznad Kališa, i nama granu osmesi i klinci se rastrče i neki pikaju basket i neke ih gledaju i merkaju onako kako je oduvek Neka gledala Nekog. Grane to sunce i bake izađu da se šetaju i deke igraju šah, pa i oni merkaju jedni druge onako kako su se oduvek merkali. To je taj neki šmek sunca u Beogradu.
Beograd ima posebno sunce, da. To jeste ona jedna jedina zvezda koja obasjava celu planetu, ali drugačije je to u BeGeu. Ono ovde malo odmori grad, pa iako bolje vidimo sve pukotine na ulicama i zgradama, deluju nam šmekerskije, daju neki duh vremena, govore o mudrosti, izdržljvosti i o nezaboravnom našem inatu.
Ovde sunce obasja svaku biljčicu i travčicu tako da one privlače svaku kučeću njuškicu i onda se na te slatke nosiće nakače kapi jutarnje rose, pa se tako ponosno šetaju na novom vlasniku. A ako vam pas dozvoli da baš-baš-baš izbliza uradite makro fotografiju te kapljice na njegovoj njuškici - videćete da je u njoj ceo Beograd.

Svaki ker ovde ima Beograd na nosu, ima ga pod šapama i vrti ga oko sebe srećnim repom.
I svaka mačka koja šmugne pod auto poseduje ovaj Beograd onako svojski. Poznaje svaki sokak, svaku rupu, svaki zaklon i njen je svaki usijani deo kad hoće da se čvari na tom posebnom suncu.
Svi oni vrapci i golubovi ponosni su vlasnici Beograda i njegovih grana. Oni imaju i sve naše automobile i ne libe se da ih obeleže i mi se pomalo iznerviramo svaki put ali nikada im baš ne zamerimo onako izistinski, to su ipak naši golubovi.



"Mi ne tražimo raj na Zemlji", kaže pesma. 



Znam, ne tražimo - jer imamo. Mi imamo Avalu i Kališ i Adu i Košutnjak i Dva'espeti i obe reke i Zvezdaru i Bulevar i Knezišku i šta će nam više? Zapravo, treba nam više. Treba nam da više poštujemo to što imamo, da ga više volimo i da ga bolje čuvamo.
Treba nam da svaki put kad vidimo neko biće da baca nešto ili pljuje po ulici krajnje šmekerski priđemo i kažemo:
"Izvinite, ispala vam je maramica!" ili "Izvinite, čini mi se da ste pljunuli/iskašljali šlajm? Da li vam treba maramica ili da vas uputim ka lekaru?"
Ako tako svi mi koji ništa ne bacamo nit' pljujemo počnemo da zaustavljamo bacače/pljuvače, možda ih to malo zaustavi.
Svaki put kad bismo videli nekoga da sprej bespotrebno troši na ispisivanje gluposti (tipa - Pera je BIJO ovde!), mogli bismo da ga zaustavimo i pitamo da li bi mogao umesto toga nešto lepo da napiše ili nacrta? Možda bi bilo mnogo lepše da na fasadama gledamo murale, portrete ili da čitamo stihove? Možda bismo bili nasmejaniji, možda bi Beograd bio malo manje umoran?
Možda bismo mogli da priđemo nekoj baki kad vidimo da vuče prepune cegere sa pijace, možda bismo mogli da joj pomognemo? Ne bi nas ubilo petominutno skretanje sa dnevnog plana ako bismo toj baki odneli namirnice do kuće?
Možda bismo tako zaista stvorili raj u Beogradu.


"U mislima srušili smo ogradu,
i stranci su domaći u Beogradu,
i mi nismo stranci u Beogradu,
i danas je svet u Beogradu..."


Ne znam za vas, ali ja sam sve srećnija kad mi dođu prijatelji iz inostranstva. Jedini je problem što ne znam gde ću pre da ih vodim? Da li po Dorćolskim sokacima ili po Knezu i Kališu i na Avalu ili oko Ade ili uličicama iznad Bulevara... Da li da ih prvo odvedem u kafanu na pravu srpsku klopu ili da ih najpre vodim u neki od "naših, a svetskih" kafića? Da li da izađemo negde uveče ili da se šetamo dok nam noge ne otpadnu, pa da se sručimo na neku klupu, da gledamo zvezdano beogradsko nebo i slušamo šuškanje beogradskog drveća? Da li da ispričam tom strancu nešto o predugačkoj istoriji Beograda ili da ga ne zatrpam time nego da mu pričam o tome kakve su posledice istorije u našem gradu?

Svaki put ću se oduševiti kad vidim da neki stranac luta po gradu sa velikim fotoaparatom oko vrata i još većom mapom umotanom oko ruke.
Svaki put ću se još više oduševiti kad vidim da neko od vas prilazi takvom strancu, pita ga da li mu treba pomoć, pa onda zaglavite u nekoj kafani, pa se okumite, pa taj stranac više ne bude stranac u Beogradu, nego mnogo godina kasnije i njegova deca svojoj deci rado pričaju priču o tome kako se Deka okumio u Beogradu.


I, da - svaki put ću se rastužiti kad čujem da je neki probisvet napao nekog stranca. Zar nije dovoljno što se ovako sami sa sobom stalno borimo, napadamo, bijemo i ubijamo nego moramo i te znatiželjnike da obeležimo glupošću i necivilizovanom pesnicom nekog kromanjonca?


Ali, osim toga, možete da pričate šta hoćete, mi smo super.


Možete da mi zamerite da se ponavljam i da sam dosadna sa pričom o Beogradu - briga me.
Pisaću o Beogradu i o Beograđanima dokle god budem u stanju da spustim prste na tastaturu.

I znam da će sad ponovo početi napadi o beogradskom snobizmu i fašizmu i nacizmu i klerikalizmu i svakom mogućem -izmu koji poželite da mi naturite, al' baš me briga.


Lep dan danas bio je u Beogradu!


PS. - Moram ovde da reklamiram jednu od najboljih fan strana koje sam videla na Fejsu... Uživajte gledajući i čitajući o Beograđanima - https://www.facebook.com/beogradjani011 



1 komentar:

  1. Uvek podrska za sjajan tekst!
    Beograd <3.

    OdgovoriIzbriši