Stranice

6. ožu 2014.

Izbor nad izborima

Dešavaju se tako povremeno ti neki izbori. I postoje tako ti neki ljudi koji se mnogo primaju na to. Neke od njih zovemo "političari", a neke, da prostite, "dramoseri". Za ove druge još pokušavam da nađem neki finiji, književniji izraz. Čim ga iznađem, promeniću.





Ovi prvi, političari, pred izbore počnu naglo da vole svoj narod (ostale narode vole i kad izbori nisu aktuelni). Počnu, takođe, da obilaze gradove i sela, da pipkaju i njuše zemlju na njivama, bave se kravama i dozivaju tuđe gradonačelnike i razne strance da ih posavetuju pred izbore. Svi se smeškaju, govore kako samo oni mogu da pomognu, onu si ključ, oni su oni Pravi. Prava osoba za vas. Da, baš za vas. Vama će dati povišicu, vašoj deci će naći posao, unuci će vam studirati besplatno i to po tim modernim standardima. Kućni ljubimci će nositi armani cipelice, a oprema za bebe deliće se za Dž, na svakom ćošku. A, da, penzioneri će biti posebno poštovani, dosta je bede i nipodaštavanja! Svi političari, pred izbore, postaju Pitija sa Delfa. Predviđaju nam lepu budućnost, vazda će sunce da sija (ne kapiraju da njivama treba i kiša, al' dobro)... Oni znaju, ma, uvereni su, da će nas u Evropsku uniju primiti (ili neće) za 10, 15, 20, 25, dobro, idimo na 45 godina, ali do tada će i ekonomska kriza da crkne i sve što ne valja će, takođe, da crkne. Ako se oni pitaju, mi ćemo biti nova Amerika ili Nemačka. Velesila. Te bivše svetske sile moraće nas da pitaju za mišljenj i kad u toalet idu, da prostite!
Političari, pred izbore, pljuju jedni druge i iznose suparnički prljav veš (ne misli se na gaće, nego na informacije koje mogu nekome d'učine zlo). Te, ovaj je za ovog rekao to i to, a sad je sa njim u koaliciji (to je ono kad se neki sližu iako se ne vole, nego to zbog broja glasova - prim.aut.); te, ovaj je gladovao, a nije; te, ovaj je maneken i koristi posebnu pomadu za dan a posebnu za noć; te, ovaj je narkoman, a ovaj fašista-rasista-Hitler-lično!

Dramoseri se ne bave politikom javno, niti su članovi ijedne stranke. Oni služe da idu po slavama i po kafenisanjima i da verbalno, da prostite, kake. Poneki dramoser kaki i na pijaci, u samoposluzi ili u prevozu, to su oni najposvećeniji, padaju u trans kao Vlajne. Nisu zadovoljni al', eto, sad će ti izbori, pa će Pera/Mika/Žika/Laza da dođe na vlast i da, citiram, "sjebe govna" (da prostite). Onda će dramoser da živi kao bubreg u loju, kao ovi stranci što im je trava pred kućom zelenija od betona pred zgradom našeg dramosera. Dramoseri koji agituju za Peru (primera radi), svađaju se sa Mikinim agitatorima (na primer), a zajedno udaraju na one što su za Žiku ili Lazu (primer, ponovo). Postoji nekoliko ključnih argumenata koje dramoseri koriste:
- "Jes, ti ćeš da mi kažeš, ti se ne sećaš ni kako je bilo u Titovo vreme!"
- "Da, baš je taj tvoj dobar neki čovek! Što farba kosu, ako je iskren? Što ne pusti sede, a?"
- "Ma, daj, molim te, ti znaš gde ja radim, imam informacije, taj je nepošten, ovaj moj je duša, nego mu pakuju oni govnari iz te-i-te-stranke!" (Ovo "znaš gde ja radim", uglavnom se odnosi na neka visokorizična radna mesta u samom državnom vrhu, kao što su - knjigovođa u GSP-u ili elektrotehničar - pripravnik).

Dramoseri i političari imaju, osim politike kojom se bave amaterski ili profesionalno, još jednu zajedničku osobinu. Nemaju pojma o životu.
Ne shvataju da je politika zavodljiva nauka, veština laži i osmeha iza kojih se krije praznina. Ne shvataju da se politika u Srbiji isplati isključivo materijalno i to ako si veoma dobar lažov. A ne znaju da titule i veliki novci ne donose ništa osim briga, ne znaju da bi bili daleko srećniji kad bi se povukli u neki miran ugao svog doma, uz čaj i dobru knjigu (ljubiteljima trilera preporučujem dela Skota Marijanija).
Ne shvataju da se u Srbiji stvari ne menjaju na bolje tako što se ljudi složno dogovore i porade na nekoj dobroj zamisli. U Srbiji se situacija menja (na bolje ili gore), samo ako nam neko te promene dozvoli. Ili ako se dve-tri grupacije dramosera posvađaju, pa pokrenu neki bratoubilački rat, nije da se na našim teritorijama to nikad nije desilo.

Nema 'leba, bar onog poštenog i ukusnog, od politike.
Man'te se, braćo, ćorava posla.

Ne kažem, pri tom, da prestanete da se interesujete za politiku ili da odustanete od glasanja na izborima (mada...). Ne. Samo se ne primajte baš tako žestoko. Nadajte se, tiho, u sebi, ne remetite mir (ni svoj, ni svojih bližnjih). Obavite to u tišini, u tihim molitvama i iza paravana načinjenog od kutije za televizor. Radite na sebi, tako ćete najbolje raditi i u korist svoje zemlje. Usavšravajte se, čitajte, šetajte, družite se i - ne pričajte o politici! Diskutujte o Remarku (Nota bene! - Remark, ne remorker) ili o kvalitetu neke šljivovice. Prošetajte se pa upoznajte malo tu Srbiju kojoj toliki napredak priželjkujete. Siđite do Leskovca, pa se popnite do Subotice, pa idite do Užica, pa popreko - do Đerdapa. Uživajte u prirodi, u nebu, u oblacima, u cveću i travama mirisnim...


Hajde, samo jedan dan provedite negde. Negde gde nema bilborda sa Perinim/Mikinim/Žikinim/Lazinim obećanjima, gde nema televizije, radija, štampe, interneta, nema ničega. E, tu sedite i zagledajte se u neku reku, neki potočić, neku šumu. Povedite nekog sa sobom, nekoga koga baš-baš volite, pa ga baš tu, pored tog potoka i te šume, zagrlite. Kažite tom nekome koliko ga volite i koliko vam znači što je baš tu sa vama.

Život je izbor nad izborima, shvatite to, a političarima poručite:

"Veliko, veliko hvala - NEĆU DA BUDEM DVORSKA BUDALA!"



Nema komentara:

Objavi komentar